Slikar Milenko Stevanović, magistar slikarstva, nagrađivani ilustrator, japanski đak, objašnjava majstorstvo „slikanja po životu“ i prenosi svoje impresije o japanskom slikarstvu...

Kako i zašto je jedinstveni jadarit podelio Srbiju, sada je već svima jasno. Ono što je još neizvesno jeste to da li će u slučaju realizacije Projekta Jadar biti izvesnija ekonomska ili ekološka računica.... U savremenom svetu, ekonomija ne bi trebalo da bude u konfliktu sa ekologijom, već da idu ruku pod ruku, naročito kada su u pitanju veliki projekti, poput izgradnje rudnika litijuma kraj Loznice. Zagovornici i protivnici rudarenja u Srbiji sve su glasniji u odbrani svojih stavova, pa se logično postavlja pitanje - šta nam zapravo donosi Projekat Jadar, ko dobija, a ko gubi izgradnjom rudnika i hoće li Srbija imati više štete ili koristi.

Dušan Radenković: Stigli smo skoro do kraja. Posle više od mesec dana po Srbiji, ostalo je još samo dve epizode. Takmičare od cilja deli samo još dva zadatka. A cilj je i više nego primamljiv, parče zemlje, tj plac u srcu Srbije.... Reciklažna ostrva na Zlatiboru i EKO kamioni od kockica su poslednji zadaci prvog srijala emisije EKO Avantura Srbija. Stefan Bendić: Pred takmičarima zadaci koji su kombinacija fizičke i mentalne sposobnosti. Ko bude umeo lepše i brže da se igra, osvojiće plac u srcu Srbije, kao nagradu za 30 dana posvećenosti i očuvanju svoje zemlje. Autor emisije: Dušan Radenković Voditelji: Stefan Bendić i Dušan Radenković.

Da li ste znali da u telu odrasle osobe ima približno 250 grama soli? Ili, da od ugljenika koji je u nama može da se napravi devet hiljada grafitnih olovaka? Hemija nije samo za štrebere, hemija je svuda oko nas! I u nama, naravno!... Hemija je i u hrani koju jedemo, vazduhu koji udišemo. Učenje, maštanje, disanje, nastajanje emocija... možda nije tako očigledno, ali i ovi procesi počivaju na hemiji. Varenje je reakcija između hrane, i želudačne kiseline i enzima, do jednostavnih molekula koje naše telo može da apsorbuje i koristi. U ovom serijalu upoznaćete zanimljivo lice ove nauke. U kratkim epizodama, kroz oglede u hemijskoj laboratoriji i igrane scene, govorimo o pojmovima koji su deo naše svakodnevice ali pripadaju i hemiji kao nauci.

Kad biste mogli, poput životinja koje imaju sposobnost mimikrije, da oponašate neke modele ponašanja kako bi živeli u boljem svetu, bili organizovaniji i uspešniji, koji bi to modeli bili I gde biste ih tražili? Mogućnosti je mnogo, a mi smo u ovonedeljnom Studiju znanja napravili izbor sačinjen od nekih zemalja i naroda na koje možemo da se ugledamo, zatim životinja koje mogu da nam budu uzor, modela obrazovanja koje bi trebalo da sledimo, a tražimo i odgovor na pitanje - zašto su nam uzori uopšte potrebni.... Novitet u ovoj emisiji jeste što ćemo imati psihološkinju Marinu Videnović u ulozi komentatora. Ona će dati komentar za svaku oblast koju pređemo sa ostalim gostima. Prvi komentar sledi nakon razgovora sa ekonomistkinjom Marijom Maksimović, sa kojom ćemo pričati o karakteristikama Japana, ali I nekih drugih zemalja, na koje bismo u nekom smislu mogli da se ugledamo. Sa nama je i naša zlatna karatkistkinja Ivana Perović, sa kojom ćemo govoriti o uzorima u sportu. U drugom delu emisije, razgovaramo sa Aleksandrom Ćetkovićem sa Instituta za zoologiju, sa kojim ćemo pričati o socijalnim insektima – mravima, pčelama I termitima, koji su razvili vrlo uređene tzv. socijalne zajednice I imaju specifičan način funkcionisanja. Psihološkinja Marina će nam otkriti u kojoj meri je dobro da I ljudi budu disciplinovani kao što su nabrojani insekti. O tome na koji način učitelji, roditelji – svi odrasli, mogu da se ugledaju na decu I šta se sve od dece može naučiti, otkriće nam učiteljica Marija Milinović iz Edukativnog centra Učiteljica. U ovonedeljnoj emisiji, u prilozima naših novinara odlazimo I u paralelni univerzum u kom postoje samo srećne vesti, prisećamo se nekih uzora koji se javljaju u basnama, kao I Platonove idealne države zamišljene da bude uzor svima u tada poznatom svetu.